Ptoza gornjeg kapka – blefaroptoza

Ako je gornji kapak spušten više nego što je uobičajeno i pri tome pravi smetnje u vidnom polju, onda govorimo o ptozi ili spuštenosti gornjeg kapka (blefaroptoza).

Ptoze se klasifikuju na:

  1. kongenitalne
  2. pseudoptoze
  3. stečene

 

  1. kongenitalne ptoze se zapažaju odmah po rođenju i najčesće su posledica izolovane distrofije musculus levatora – mišića koji je zadužen za podizanje kapka.
  2. pseudoptoze – kao što samo ime kaže, nisu prave ptoze, nego se zbog drugih oboljenja na gornjem kapku, stiče utisak o njegovoj spuštenosti. Neka od tih oboljenja su: očna hipertrofija, očna hipotrofija, enoftalmus, egzoftalmus, asimetrija folda gornjeg kapka.
  3. stečene ptoze po prirodi nastanka mogu da se podele na:
    1. neurogene – posledica oštećenja trećeg moždanog nerva
    2. miogene – rezultat distrofije ili miopatije m.levatora. Obično je u sastavu drugih oboljenja – Miastenia Gravis, oftamopatija
    3. aponeurotične – u ovom slučaju radi se o predugačkoj, razvučenoj aponeurozi m.levatora, pa je rezultat toga smanjena snaga mišića i nemogućnost podizanja gornjeg kapka
    4. mehaničke – su posledica viška kože, traume ili ožiljnih promena u blizini gornjeg kapka.

Ptoze mogu da se podele i prema stepenu pokretljivosti m.levatora. Da bi se utvrdio stepen pokretljivosti m.levatora, neophodno je uraditi test funkcije m.levatora. Test se izvodi merenjem razmaka između pozicije kada pacijent gleda dole i pozicije kada pacijent gleda dole. Pri tome, obrva mora biti fiksirana. Na osnovu toga ptoze se dele na:

  1. ptoze čija je funkcija m.levatora manja od 10mm
  2. ptoze čija je funkcija m.levatora veća od 10mm.

Ptoza se rešava hiruškom intervencijom čija uspešnost zavisi od tipa ptoze kao i od operativne tehnike.

Tehnike koje se primenjuju za rešavanje ptoze su:

  1. Fasanella – Servat tehnika
  2. hirurgija aponeuroze
  3. resekcija levatora
  4. suspenzija obrva.

 

  • Ako je funkcija m.levatora veća od 10mm, ali je stepen ptoze manji ili je nešto veći od 2mm, radi se Fasanella – Servat operacija ili neka njena modifikacija.
  • Ako je funkcija m.levatora veća od 10mm, ali je stepen ptoze između 2 i 4mm, onda se radi tzv. hirurgija aponeuroze, koja najčešće daje i najbolje rezultate.
  • Ako je funkcija m.levatora manja od 10mm, a stepen ptoze manji od 4mm, onda se radi resekcija m.levatora.
  • Ako je funkcija m.levatora manja od 10mm, a stepen ptoze veći od 4mm, onda se radi suspenzija obrva.

 

Preoperativno se obavi pregled, a uz adekvatnu anamnezu, klinički pregled, obavezno se uradi i test funkcije m.levatora. Na osnovu svega toga odlučuje se o vrsti hiruške intervencije.

Neposredno pred operaciju pacijent potpisuje pristanak. Ako je dete u pitanju, pristanak potpisuju roditelji. Posle toga se naprave fotografije trenutnog stanja.

Intervencija se radi u lokalnoj ili intravenskoj anesteziji. Ako je u pitanju dete mlađe od 10 godina, onda se radi u opštoj anesteziji.

Pacijent se u bolnici zadržava nekoliko časova, podle toga ide kući.

Postoperativna terapija i nega se sastoji od analgetske i antibiotske terapije, kao i od mirovanja.

Prva kontrola je sutradan, a sledeća za 7 dana kada se skidaju i konci.

Otoci i hematomi su prisutni u narednih 7 – 10 dana, a to je ujedno i period posle kog se pacijent vraća na posao – školu.

Komplikacije: otok, hematom, bol, asimetrija, smetnje u vidnom polju, hipertrofični ožiljak, diskoloracija kože, mogućnost reintervencije – dobri rezultati se uvek očekuju, ali ne postoji garancija. Ako slučajno nije postignut željeni rezultat u toku prve operacije, onda je druga neophodna.